Нишка Бања била је омиљено место три краља и две српске династије. У топлој води Нишке Бање, почетком IV века, уживао је и славни цар Константин Велики, један од најистакнутијих владара античког света, зачетника хришћанства на овим просторима и оснивача Константинопоља. Вода је оловним цевима допремана у царев раскошни летњиковац Медијану, подигнуту на пола пута између Бање и његовог родног Наисуса, данашњег Ниша.
Прича о српским династијама у Нишкој Бањи сеже у прошлост. Стефан Немања, велики српски жупан и родоначелник династије Немањића, дочекао је у Нишу, јула 1189. године, цара Фридриха Барбаросу и његове крсташе у походу на исток. Цара је даривао, а војску опскрбио за далеки пут. Тешко је поверовати да Стефан Немања свог славног госта није повео до топлих извора оближње бање.
Док је био под османлијском влашћу, Нишки округ је снажно био везан за династију Обреновић, јер је Милановом заслугом одржавао трговачке везе са Бечом и Пештом. Када је српска војска под његовом командом ушла у град 1878. године и припојила га Србији, Нишлије су га славиле као ослободиоца. „Стари господар” и „млади краљ” – тако су у народу називали Милана и Александра – увек су били драги гости Ниша, а 1902. године краљу Милану и ослободиоцима, подигли су споменик у центру града. У ослобођеној нишкој чаршији, трговина и занатство добијају нови замах. Дућани, кафане и узани сокаци били су препуни народа док су зурле и даире одзвањале са свих страна. Био је обичај да се недељом и празником одлази на теферич у Бању, где се уз песму, свирку и чочеке веселило до касно у ноћ. Збијале су се шале, призивало „старо живување”, мешале шарене ношње, српске и турске. Једино су сталежи били раздвојени. У град се враћало запрегом, касно у ноћ.
Тридесетих година прошлог века Нишка Бања се нагло развија у бањско-климатко лечилиште налик европским бањама које су у то време биле престижна места и састајалиште монденског света. На широком платоу подно Коритњака најпре је подигнуто монументално здање бањског купатила, данашње „Старо Купатило” којим се још увек шире опуштајући мириси топле воде и пелоида. Убрзо су богати трговци и први српски индустријалци подизали уоколо раскошне виле, и док се Србија још опорављала од ратова, они су у Бању доносили сјај, луксуз и европски начин живота. Два хотела и школа, уређени парк испред Купатила, и од 1932. године трамвајска веза са Нишом, потпуно су изменили изглед малог туристичког насеља. Започело је ново доба у развоју Бање и бањског туризма. Управо у то време, крајем двадесетих и почетком тридесетих година, краљ Александар I Карађорђевић био је редован гост Нишке Бање и обично је одседао у вили „Јела”, у власништву Јована Тодоровића, дворског адвоката. Мештани је данас називају „Kраљева вила”. Пре него што је изграђена 1931. године, краљ је био гост у кући једног бањског домаћина. Долазио је без велике помпе и најаве. Стражарска кућица испред виле и истакнута застава Краљевине Југославије, били су једини знак да је краљ у Бањи. Шетао је без пратње, дружио се са мештанима и одлазио у посете бањским домаћинима да поразговара са њима и проба њихова вина. Зато се нико није чудио ако би њихов владар, о народним весељима, заиграо у колу. Мештани су уживали у краљевим посетама, а краљ је из Бање носио најлепше успомене.
Године 1934, краљ Александар је из Нишке Бање кренуо на своје последње путовање. Отпутовао је у Марсеј и трагично страдао када је на њега извршен атентат. Та вест је најтужније одјекнула Нишком Бањом. Мештани су били одлучни у намери да Бања понесе име њиховог омиљеног краља, али околности су се промениле. Дошао је нови режим и виле су добиле друге станаре – избегле и страдале у ратном вихору.
У част владара који својим присуством и краљевским достојанством оставише Бањи дух елитизма, захвални мештани подигли су спомен-чесму и назвали је „Три краља”.
Здравствена делатност Нишке Бање
Значајнији развој бањског лечилишта почео је од 1923. године, када је бригу о Бањи преузела држава. Др Ђока Михајловић, срески санитарни референт, постављен је за бањског лекара 1926. године. Њега је Бањска управа 1928. године упутила у Чехословачку на специјализацију из балнеофизикалне терапије у вези са лечењем унутрашњих болести.
Средином 1935. године, направљено је Ново Купатило (данашње тзв. „Старо Купатило”) што је створило могућност већег броја посетилаца. У периоду између 1935. и 1940. године, Бања доживљава свој процват, па је просечан број гостију премашивао бројку од 6.000 гостију. У то време располагало се са 510 постеља у угоститељству и 530 постеља у приватном смештају, које су опслуживали један стални и четири сезонска лекара. Године 1950. бањско лечилиште је располагало са четири хотела и две виле, односно 570 постеља. Истицано је да су према броју посетилаца смештајни капацитети недовољни, чак и са 800 постеља у приватном смештају. У то време нелогичности су биле честа појава, па су о смештају болесника склапани уговори између републичког и општинских завода за социјално осигурање, с једне стране и Угоститељског предузећа „Нишка Бања” с друге стране. Бањско лечилиште пружало је само здравствене услуге.
У периоду 1954-1956. године Нишку Бању просечно је посећивало 17.088 људи и тиме је, после Врњачке Бање, Нишка Бања постала најпосећенија бања у ФНРЈ. Првих месеци 1963. године Нишка Бања добија статус бање. Крајем јануара 1966. године Бањско и климатско лечилиште „Нишка Бања”, преименовано је у Природно лечилиште „Нишка Бања”. Тада је уписана промена делатности – Лечење и рехабилитација реуматских и срчаних обољења, а директор је био др Драгослав Коковић. Скупштина општине Ниш и Окружни привредни суд у Нишу, децембра 1966. године доносе решење о упису новог назива установe, који гласи „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и срчаних болесника”, а на чело установе дошао је проф. др Димитрије Михајловић.
Оснивањем Завода значајно је побољшан број медицинских процедура, па је у односу на 1961. годину, када је у Бањи било 12.995 посетилаца, 1971. године њихов број готово дуплиран. Изградњом стационара „Радон” 1975. године, са комплетно новом и савременом опремом, почело је ново раздобље у раду Завода, као врхунске наставне, научне и здравствене установе. Године 1979. Завод је прерастао у „Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и кардиоваскуларних болесника”. Стационар „Терме” почео је да ради 1981. године, а 1996. дограђен је још један спрат на објекту стационара „Радон”, тако да је укупни капацитет постеља повећан. Због значаја за здравство Србије, 1993. године Влада Републике Србије постаје оснивач Института. Децембра 2006. године, отворен је реновирани хидроблок у стационару „Зеленгора” у оквиру кога је изграђен нови базен са покретним дном, што је олакшало коришћење термоминералне воде тешко покретним пацијентима. Тада је пуштена у рад и нова енергана која користи термоминералну воду.
Априла 2007. године, при стационару „Радон”, отворен је Велнес и Спа центар „Sense” са свим садржајима модерних европских центара, што је осавременило понуду Института „Нишка Бања”. Данашњи званични назив здравствене установе је Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш.