Клиника за рехабилитацију има 350 кревета у једнокреветним, двокреветним и трокреветним собама. Рад клинике се одвија кроз 4 одељења, распоређених у стационарима Радон (одељење А, Б, Ц) и Терме (одељење Д). На одељењима А, Б, Ц и Д обаља се специјализована рехабилитација кардиоваскуларних болесника.

• Одељење „А“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – шеф одељења Доц. др сци. мед. Драган Ђорђевић;
• Одељење „Б“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник Прим. мр сци. мед Ивана Николић-Павловић;
• Одељење „Ц“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник Проф. др Иван Тасић;
• Одељење „Д“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник Др сци. мед. Дејан Петровић;

На овим одељенима се спроводи рехабилитација болесника по индикацијама Републичког завода за здравствено осигурање: болесници након инфаркта срца, бајпас операција на срцу и другим крвним судовима, замене залиска вештачким и болесници са срчаном слабошћу.

Рад на одељењима се одвија кроз свакодневне визите собног лекара и сестре, уз визиту са начелником једном недељно.

Бригу о пацијентима води искусан тим који обухвата наставнике Медицинског факултета у Нишу, специјалисте интерне медицине-кардиологије, медицинске сестре и техничаре, физиотерапеуте, лекаре специјалисте физикалне медицине и рехабилитације, неуролога,  логопеда и др.

Кардиолошка рехабилитација  обухвата низ мера и процедура како би се постигло најбоље могуће физичко, ментално и социјално стање тако да пацијенти након акутне епизоде кардиоваскуларних болести, углавном својим личним ангажовањем, очувају или поново заузимају место у заједници и настављају са својим активним животом. Континуирани и дозирани физички тренинг је основа програма и садржаја кардиолошке рехабилитације.

Циљеви кардиолошке рехабилитације се деле на:

• Физичке – упознавање са физичким ограничењима, учење да се настави да живи са соматским инвалидитетом, оптимизовање толеранције напора и процену узрока ограничења толеранције напора
• Психолошке – побеђивање страха од физичког оптерећења, обнављање емоционалне стабилности и живот са болестима срца у конструктивном облику
• Социјални циљеви – одржавање независног стила живота, враћање на посао и свакодневним обавезама, као и враћање породичним и друштвеним улогама.

Основни поступци рехабилитације се састоје од:

• Свакодневног тренинга на ергобициклу и групних вежби у сали (и базену) под водством физиотерапеута, психолошке подршке (појединачне сесије и рад у малим групама)
• Едукација кроз различита предавања о доживотној секундарној превенцији кардиоваскуларних болести, групних и индивидуалних шетњи по обележеним  стазама и дијеталној исхрани
• У делу године када временски услови дозвољавају, вежбе се одвијају у природи

Поред саме рехабилитације, код сваког пацијента се спроводи дијагностичка процена клиничког стања и, ако је потребно врши корекција медикаментне терапије.

Након прегледа и електрокардиограма раде се додатна испитивања: лаборатотија, тест физичким оптерећењем, а по потреби се могу урадири ванстандарнда испитивања за ове боленике, као што су ехокардиографија, стрес ехокардиографија, 24-часовни амбулаторни мониторинг крвног притиска, 24-часовни холтер мониторинг, преглед вратних крвних судова и др. Кроз разговор болесника са медицинским особљем решавају се све дилеме које болесник има, а и додано се организују предавања за болеснике једном недељно.

Утиче се на промену лоших животних навика и спроведи се корекције фактора ризика одговорних за настанак кардиоваскуларних болести.

Програм кардиолошке рехабилитације интегрални је део лечења у модерној кардиологији и дизајниран је према препорукама Европског удружења кардиолога.

На крају болесник добија отпусну листу са комплетном дијагностиком, одговарајућом терапијом и упуством за даљи начин живота.