Рад клинике одвија се кроз четири одељења распоређених у стационару „Радон” (одељење А, Б, Ц) и стационару„Терме” (одељење Д). На свим одељењима се обавља специјализована рехабилитација кардиоваскуларних пацијената по индикацијама Републичког завода за здравствено осигурање: пацијенти након инфаркта срца, бајпас операције на срцу и другим крвним судовима, замене залиска вештачким и пацијенти са срчаном слабошћу.

• Одељење „А” за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник проф. др Драган Ђорђевић;

• Одељење „Б” за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник др Ивана Крстић;

• Одељење „Ц” за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник проф. др Иван Тасић;

• Одељење „Д” за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника – начелник доц. др Дејан Петровић;

Клиника за рехабилитацију располаже са 350 кревета у једнокреветним, двокреветним и трокреветним собама. Рад на одељењима се одвија кроз свакодневне визите собног лекара и сестре, уз визиту са начелником једном недељно.

Бригу о пацијентима води искусан тим који чине професори Медицинског факултета у Нишу, специјалисти интерне медицине-кардиологије, медицинске сестре и техничари, физиотерапеути, лекари специјалисти физикалне медицине и рехабилитације, неуролози, логопеди и др.

Програм кардиолошке рехабилитације интегрални је део лечења у модерној кардиологији и дизајниран је према препорукама Европског удружења кардиолога.

Кардиолошка рехабилитација обухвата низ мера и процедура а све са циљем постизања најбољег могућег физичког, менталног и социјалног стања пацијената, тако да пацијенти након акутне епизоде кардиоваскуларних болести успевају да очувају или поново заузму место у заједници и наставе са својим активним животом. Континуирани и дозирани физички тренинг је основа програма и садржаја кардиолошке рехабилитације.

Циљеви кардиолошке рехабилитације деле се на:

• Физичке – упознавање са физичким ограничењима, прилагођавање на живот са соматским инвалидитетом, оптимизовање толеранције напора и процене узрока ограничења

• Психолошке – побеђивање страха од физичког оптерећења, обнављање емоционалне стабилности и живот са болестима срца у конструктивном облику

• Социјалне – одржавање независног стила живота, враћање послу и свакодневним обавезама, али и породичним и друштвеним улогама.

Основни поступци рехабилитације састоје се од:

• Свакодневног тренинга на ергобициклу и групних вежби у сали (и базену) под вођством физиотерапеута уз психолошку подршку (појединачне сесије и рад у малим групама)

• Едукација кроз различита предавања о доживотној секундарној превенцији кардиоваскуларних болести, групних и индивидуалних шетњи по обележеним стазама и дијеталној исхрани

• Вежби које се одвијају у природи у делу године када временски то услови дозвољавају

Поред саме рехабилитације, код сваког пацијента се спроводи дијагностичка процена клиничког стања и, уколико је потребно, врши се корекција медикаментне терапије.

Након прегледа и електрокардиограма раде се додатна испитивања: лаборатотија, тест физичким оптерећењем, а по потреби се могу урадири ванстандарнда испитивања за ове болеснике, као што су ехокардиографија, стрес ехокардиографија, 24-часовни амбулаторни мониторинг крвног притиска, 24-часовни холтер мониторинг, преглед вратних крвних судова и др. Кроз разговор болесника са медицинским особљем решавају се све дилеме које болесник има, а додатно се организују и предавања за болеснике једном недељно. Утиче се на промену лоших животних навика и спроведи се корекције фактора ризика одговорних за настанак кардиоваскуларних болести.

Након боравка у Институту пацијент добија отпусну листу са комплетном дијагностиком, одговарајућом терапијом и упуством за даљи начин живота.