ВЕЖБЕ ДИСАЊА
1. Лежећи на леђима, ноге фиксиране, руке у положају „обрнуто Т”. Пацијент контрахује стомачне мишиће, удише на нос грудним кошем. Издише на уста, затим опусти стомак.
2. Ноге се савијају, руке прекрштене, шаке преко стомака (притискају стомак), исто удисај грудним кошем, издисај на нос нормално, опуштање стомака (опуштање притиска руку).
3. Руке иза врата – лактови прекрштени, ноге савијене – пацијент прво скупи лактове уз издисај, затегне трбушне мишиће, а затим врши удисај уз истовремено ширење лактова, скупи лактове, издахне ваздух и опусти трбушне мишиће.
4. Ноге савијене – руке уз тело – испод торакса на месту конвекситета (јастуче), стомак затегнут. Болесник одиже руке испод главе уз уздисај, враћа руке уз тело, издисај, опуштање трбушних мишића.
5. Исти положај – руке у абдукцију уз удисај, адукција издисај, опуштање стомака.
6. Положај на страну, рука уз тело – пацијент одиже руку што више изнад главе у линији са телом уз удисај да се осети растерећење ребара – враћа руке уз тело уз издисај.
7. Иста вежба, поновити је са другом руком.
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ НА ЛЕЂИМА
1. Руке опружене уз тело, подизати главу и рамена и враћати на подлогу.
2. Подизати опружену једну па другу ногу и враћати назад.
3. Пацијент иде руком према супротном колену, при томе се одиже раме и врши ротација горњег дела трупа, затим се опушта на подлогу.
4. Исту вежбу поновити другом руком и коленом.
5. Брадом додирнути колено, једно па друго – уз помоћ руку.
6. Руке у положају „обрнуто Т”, ноге подигнуте у ваздух – радити маказице и затим их спустити.
7. Ноге флектиране ширити и састављати колена.
8. Колена савијена – подизати карлицу и спуштати.
9. Возити бицикл.
10. Ноге су флектиране – руке прекрштене преко груди – подизати главу и рамена и враћати их на подлогу.
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖЕЋИ НА БОКУ
1. Подизати опружене ноге.
2. Подизати ногу горе, напред-назад, и доле.
3. Флексија у колену и куку – опружити ногу и спустити доле.
4. Кружење опруженом ногом (5 + 5).
5. Поновити исте вежбе и на другом боку.
ПОЧЕТНИ ПОЛОЖАЈ НА СТОМАКУ
1. Руке опружене уз тело – подизати главу и рамена и спуштати на подлогу.
2. Подизати главу, рамена, руке и саставити лопатице (ластавица), затим се опустити на подлогу.
3. Руке „обрнуто Т” – подизати истовремено руке, рамена и главу и опуштати на подлогу.
4. Подићи руке, рамена и главу, затим опружити руке у ваздуху и вратити у „положај Т”.
5. Руке опружене изнад главе – подизати руке, главу и рамена и спуштати на подлогу.
6. Подизати опружену руку и опружену супротну ногу, глава остаје на подлози.
7. Исту вежбу радити са супротном ногом и руком.
8. Подизати обе руке истовремено, једну савијену ногу у колену, исто поновити са другом ногом.
ЧЕТВОРОНОЖНИ ПОЛОЖАЈ
1. „ЉУБИМ РУКЕ”
2. „ПРОВЛАЧЕЊЕ”
ПОЛОЖАЈ „ТУРСКИ СЕД”
1. Руке на потиљку, прсти прекрштени – пацијент активно врши екстензију главе и горњег дела трупа.
2. Руке у абдукцији – подлакат у флексији са прстима на раменима. Терапеут стане иза леђа пацијента, стави колена на конвензитет торакалног дела кичме. Рукама хвата надлактице пацијента од позади у средњем делу и вуче горе и натраг (тражи се и активно учешће пацијента).
3. Руке на потиљку, прсти прекрштени – исто као у претходној вежби, само терапеут хвата лактове пацијентових руку и вуче горе и натраг.
4. Клечећи положај – једна нога у искораку – вршити њихање напред, затим заменити ногу.
5. Седећи на струњачи – ноге опружене и размакнуте – руке у анте флексији (900), окренути тело тако да руке иду од прстију једне ка прстима друге ноге.
6. Седећи на столици – руке на потиљку – болесник шири лактове и истеже се преко наслона столице према натраг.
7. Седећи на столици – руке уз тело – глава напред-натраг.
8. Главу померати на једну па на другу страну.
9. Окренути главу тако да поглед иде преко рамена – наизменично.
10. Кружење главом у оба правца (5 + 5).
НАПОМЕНА:
Рад са пацијентима је индивидуалан, пацијенту се помаже код извођења сваке вежбе коју не може сам да изведе, али уз максимално настојање пацијент што више активно учествује. Кад су покрети кичме готово немогући, раде се вежбе за коренске зглобове да би се очувале преостале способности болесника.