• Лековитост
    Топла лековита вода Нишке Бање са просечном температуром од 37Ц природно обогаћена гасом радона, у комбинацијама са другим терапијама помаже код лечења: кардиоваскуларних обољења, свих облика повишеног крвног притиска, реуматских обољења, изузетно повољно делује на рехабилитације стања након: прелома костију и ишчашења зглобова, централне одузетоси и операција кичме оштећења крвних судова и др.
  • Бањски медицински дан обухвата
    - Смештај
    - Исхрану
    - Лечење и дијагностику (тест оптерећења, одређене лабораторијске анализе које улазе у цену бањског дана) - терапијске процедуре које улазе у цену бањског дана
  • Смештај
    Институт "Нишка Бања" располаже следећим смештајним капацитетима:
    - Стационар Радон - 300 лежаја
    - Стационар Зеленгора - 160 лежаја
    - Стационар Терме - 100 лежаја

ДИЈАГ.СРОДНЕ ГРУПЕ

КОНТАКТИ

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АРТРИТИСА

Удружење оболелих од реуматских болести Србије (ОРС) - подружница Ниш и Институт „Нишка Бања“ у сарадњи са Удружењем реуматолога Србије (УРеС) и Удружењем родитеља деце оболеле од реуматских болести заједно су обележили “Светски дана борбе против артритиса“12. октобра 2014. године под слоганом:

 

 „АРТритис - живот са ограничењем“

 

Наш циљ је подизање свести, знања и превенција реуматских болести, побољшање квалитета живота оболелих и помоћ члановима њихових породица!

 
 
 
 
 

Реуматске болести налазе се на првом месту по учесталости међу масовним незаразним болестима и обухватају велики број различитих запаљенских и дегенеративних обољења. У групу запаљенских реуматских обољења спадају реуматоидни артритис, јувенилни реуматоидни артритис, псоријазни артритис, различити типови спондилоартропатија и већи број системских болести везивног ткива.

Учесталост оболевања све је већа у последњим деценијама тако да се процењује да од неког од хроничних реуматских артритиса болује 70 000 људи у Србији. Само од реуматоидног артритиса болује чак 0,5% становништва, а у Србији то је око 35.000 одраслих и 2000 деце. С обзиром на то да ове болести често погађају млађу популацију, финансијски издаци за само лечење болести и њихових компликација, а посебно за одсуствовање са посла и често неопходне скупе ортопедске интервенције, изразито су велики.

Реуматоидни артритис, јувенилни идиопатски артритис, спондилоартритиси и псоријазни артритис суаутоимуне, хроничне болести (доживотна), која највише угрожавају зглобове доводе до непоправљивих оштећења. Зглобови су стално упаљени, отечени су и боле, најчешће у току мировања и ноћу, а карактеристична је јутарња укоченост која траје дуже од једног сата. Реуматоидни артритис и друге врсте артритиса сусистемске болест, што значи да поред зглобова могу да захвате и друге органе као што су бубрези, срце или плућа, а код деце чак и очи, што може довести до слепила. Непредвидивог су тока и ако се на време не открију и не лече брзо, доводе до инвалидности идиректно смањују очекивано трајање живота (до 20%). Жене обољевају три пута чешће него мушкарци. Многи стручњаци ове болест упоређују са вишедеценијским тамновањем, јер најтежи болесници временом губе и радну способност и бивају трајно везани за кућу и живот у кући. Пацијенти пате од болова, немогућности да нормално обављају свакодневне радње и укупан квалитет живота им се значајно смањује. Чак три четвртине новодијагностикованих пацијената су у годинама када су радно способни и изложени су честим боловањима, проблему незапослености или непланираном превременом пензионисању.

Томе треба додати и да значајан проценат пацијената са реуматоидним артритисом показује знаке депресије што отежава исход болести и погоршава ниве бола. Скорашња испитивања су утврдила да 17% пацијената са реуматоидним артритисом пати од депресије а готово половина (48%) пријављује значајне симптоме депресије који утичу и на пацијента и на његову околину. Такође, пацијенти са реуматоидним артритисом имају повишен ризик од коронарне артеријске болести, инфекција и остеопорозе што све утиче на скраћење животног века. Према последњим истраживањима урађеним у Србији, на узорку од 3700 болесника, потврђено је да бол највише урушава квалитет живота оболелих, а потом брига о себи и одсуство социјалне комуникације.

Овој популацијинаших суграђана који морају живети са озбиљним ограничењима у животу,укључујући велики проценат младих особа, неопходна је помоћ целе заједнице како би се квалитетним лечењем зауставила или бар смањила активност болести, спречио развој инвалидитета, омогућило запошљавање и смањило одсуствовање са посла, рано пензионисање и побољшао њихов квалитет живота.