• Лековитост
    Топла лековита вода Нишке Бање са просечном температуром од 37Ц природно обогаћена гасом радона, у комбинацијама са другим терапијама помаже код лечења: кардиоваскуларних обољења, свих облика повишеног крвног притиска, реуматских обољења, изузетно повољно делује на рехабилитације стања након: прелома костију и ишчашења зглобова, централне одузетоси и операција кичме оштећења крвних судова и др.
  • Бањски медицински дан обухвата
    - Смештај
    - Исхрану
    - Лечење и дијагностику (тест оптерећења, одређене лабораторијске анализе које улазе у цену бањског дана) - терапијске процедуре које улазе у цену бањског дана
  • Смештај
    Институт "Нишка Бања" располаже следећим смештајним капацитетима:
    - Стационар Радон - 300 лежаја
    - Стационар Зеленгора - 160 лежаја
    - Стационар Терме - 100 лежаја

ДИЈАГ.СРОДНЕ ГРУПЕ

КОНТАКТИ

Историјат Института

                У топлој води Нишке Бање, почетком 4. века, уживао је и славни цар Константин Велики, један од најистакнутијих владара античког света, зачетника хришћанства на овим просторима и оснивача Константинопоља. Вода је оловним цевима допремана у царев раскошни летњиковац Медијану, подигнуту на пола пута између Бање и његовог родног Наисуса, данашњег Ниша.

        Прича о српским династијама у Нишкој Бањи сеже у прошлост. Стефан Немања, велики српски жупан и родоначелник династије Немањића, дочекао је у Нишу, јула 1189. године, цара Фридриха Барбаросу и његове крсташе у походу на исток. Цара је даривао, а војску опскрбио за далеки пут. Тешко је поверовати да Стефан Немања свог славног госта није повео до топлих извора оближње бање.

        Док је био под османлијском влашћу, Нишки округ је снажно био везан за династију Обреновић, јер је Милановом заслугом одржавао трговачке везе са Бечом и Пештом. Када је српска војска под његовом командом ушла у град 1878. године и припојила га Србији, нишлије су га славиле као ослободиоца. „Стари господар“ и „млади краљ“ – тако су у народу називали Милана и Александра – увек су били драги гости Ниша, а 1902. године краљу Милану и ослободиоцима, подигли су споменик у центру града. У ослобођеној нишкој чаршији, трговина и занатство добијају нови замах. Дућани, кафане и узани сокаци били су препуни народа док су зурле и даире одзвањале са свих страна. Био је обичај да се недељом  и празником одлази на теферич у Бању, где се уз песму, свирку и чочеке веселило до касно у ноћ. Збијале су се шале, призивало „старо живување“, мешале шарене ношње, српске и турске. Једино су сталежи били раздвојени. У град се враћало запрегом, касно у ноћ. Ето, у такав Ниш и такву Бању су долазили два краља, последњи изданци лозе Обреновић.

Тридесетих година прошлог века, Нишка Бања се нагло развија у бањско-климатко лечилиште налик европским бањама које су у то време биле престижна места и састајалиште монденског света. На широком платоу подно Коритњака најпре је подигнуто монументално здање бањског купатила, данашње „Старо купатило“ којим се још шире опуштајући мириси топле воде и пелоида. Убрзо су богати трговци и први српски индустријалци подизали уоколо раскошне виле, и док се Србија још опорављала од ратова, они су у Бању доносили, сјај, луксуз и европски начин живота. Два хотела и школа, уређени парк испред купатила, и од 1932. године трамвајска веза са Нишом, потпуно су изменили изглед малог туристичког насеља. Започело је ново доба у развоју Бање и бањског туризма. Управо у то време, крајем двадесетих и почетком тридесетих година, краљ Александар I Карађорђевић био је редован гост Нишке Бање и обично је одседао у вили „Јела“,

 

у власништву Јована Тодоровића, дворског адвоката. Мештани је данас називају „Kраљева вила“.

 
           Пре него што је изграђена 1931. године, краљ је био гост у кући једног бањског домаћина. Долазио је без велике помпе и најаве. Стражарска кућица испред виле и истакнута застава Краљевине Југославије, били су једини знак да је Краљ у Бањи. Шетао је без пратње, дружио се са мештанима и одлазио у посете бањским домаћинима да поразговара и проба њихова вина. Зато се нико није чудио ако би њихов владар, о народним весељима, заиграо у колу. Колико год да су мештани уживали у Краљевим посетама, свакако је и он из Бање носио најлепше успомене.
          Године 1934, краљ Александар је из Нишке Бање кренуо на своје последње путовање. Отишао је у Марсеј и трагично страдао у атентату. Та вест је најтужније одјекнула у Нишкој Бањи. Мештани су били одлучни у намери да Бања понесе име њиховог омиљеног Краља, али околности су се промениле. Дошао је нови режим и виле су добиле друге станаре – избегле и страдале у ратном вихору.
         Нишка Бања је била омиљено место три краља и две српске династије. У част владара који својим присуством и краљевским достојанством оставише Бањи дух елитизма, захвални мештани су подигли спомен-чесму и назвали је „Три краља“.
 
 
Здравствена делатност у Нишкој Бањи
 
       Значајнији развој бањског лечилишта почео је од 1923. године, када је бригу о Бањи преузела држава. 1926. године др Ђока Михајловић, срески санитарни референт, постављен је за бањског лекара. Њега је Бањска управа 1928. године упутила у Чехословачку на специјализацију из балнеофизикалне терапије у вези са лечењем унутрашњих болести.
 
      Средином 1935. године, направљено је Ново купатило (данашње тзв. „Старо купатило“) што је створило могућност већег броја посетилаца.
 
    У периоду између 1935. и 1940. године, Бања доживљава свој процват, где је просек био изнад 5.000 гостију, а 1938. године 6.265 гостију. У то време располагало се са 510 постеља у угоститељству и 530 постеља у приватном смештају, које су опслуживали један стални и четири сезонска лекара. Године 1950. бањско лечилиште је располагало са четири хотела и две виле, односно 570 постеља. Истицано је да су према броју посетилаца смештајни капацитети недовољни, чак и са 800 постеља у приватном смештају. У то време је било пуно лутања и апсурда, па су о смештају болесника склапани уговори између републичког и општинских завода за социјално осигурање, с једне стране и Угоститељског предузећа „Нишка Бања“ с друге стране. Бањско лечилиште пружало је само здравствене услуге.
 
      У периоду 1954-1956. године у Нишкој Бањи просечно је било 17.088 посетилаца, тиме је после Врњачке Бање, Нишка Бања постала најпосећенија бања у ФНРЈ. Првих месеци 1963. године Нишка Бања је добила статус бање. Крајем јануара 1966. године Бањско и климатско лечилиште „Нишка Бања“, преименовано је у Природно лечилиште „Нишка бања“. Тада је уписана промена делатности – „Лечење и рехабилитација реуматских и срчаних обољења“, а директор је био др Драгослав Коковић. Скупштина опшине Ниш и Окружни привредни суд у Нишу, децмбра 1966. године доносе решење о упису новог назива установа, који гласи „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и срчаних болесника“, а на чело установе дошао је проф. др Димитрије Михајловић.
 
      Оснивањем Завода, значајно је побољшан број медицинских процедура, па је у односу на 1961. годину, када је у Бањи било 12995 посетилаца, 1971. године њихов број је готово дуплиран и износио је 23476 посетилаца. Изградњом стационара „Радон“ 1975. године, са комплетно новом и савременом опремом, почело је ново раздобље у раду Завода, као врхунске наставне, научне и здравствене установе. Године 1979. Завод је прерастао у Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и кардиоваскуларних болесника. Због значаја за здравство Србије, 1993. године влада Републике Србије постаје оснивач Института. Године 1981. почео је да ради стационар „Терме“, а 1996. дограђен је још један спрат на објекту стационара „Радон“, тако да је укупни капацитет 560 постеља. Децембра 2006. године, отворен је реновирани хидроблок у стационару „Зеленгора“, у оквиру кога је изграђен нови базен са покретним дном, што је олакшало коришћење термоминералне воде тешко покретним болесницима. Тада је пуштена у рад и нова енергана, која за свој рад користи термоминералну воду.
 
      Априла 2007. године, у стационару „Радон“, отворен је велнес центар „Сенс“ са свим садржајима модерних европских центара, што је осавременило понуду Института „Нишка Бања“. Данашњи званични назив здравствене установе је Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш.